Ebook: Žedni krvi, gladni izdaje

Tako smo išli iz akcije u akciju i svaki dan je nalikovao na prošli. Sve je postala rutina, posao. Prestali smo pjevati po odlasku u akciju i bivali smo sve tmurniji kako je vrijeme odmicalo. Razlog je bio taj što je sve više ljudi ginulo i što smo svi bili zabrinuti jer pomoć nije stizala. Moral je polako i sigurno kopnio. Municije i granata je nestajalo, napadi su postajali sve žešći i učestaliji, a mi smo bivali sve umorniji i bezvoljniji. Bili su to dani kada se počeo lomiti duh Hrvatskog ratnika u Vukovaru. Nestajalo je hrane, vode, cigareta a u bolnici plazme i osnovnih medicinskih potrepština. Nastupaju dani očaja i jada.